Србија већ дуже време не користи своје шансе и своје прилике. Не користи своје ресурсе.

Не користи ни своје најбоље људе. Не користи чак ни свој капитал, којег има веома мало, али га опет не користи.

То значи да Србија назадује и да нема прикључак ни са новим технологијама, ни са

савременом управом, па у коначном ни са савременим светом. То значи да Србија назадује.

Најодговорнији за такво стање су увек они који управљају системом. Међу политичарима у

Србији данас немате ниједног стручњака нити професионалца који својом биографијом јемчи да је озбиљан кадар за област која му је поверена.

У Србији се за све пита један човек, окружен послушницима. Како онда треба да се на

овом таласу капиталишу прогресивне идеје општенародног бунта?

На једној страни имамо политичаре опште праксе, а на другој су то наши студенти.

Студенти су најдобронамернији део становништва вођен идеалима, али на жалост без животног и радног искуства. На другој страни имамо политичаре који им се нуде као решење, међутим сви знамо да је ту највише оних без икаквих компетенција, са сумњивим образовањем и без икаквог знања. Значи решење је негде између.

Студената у Србији има око 250.000-300.000 и они су успели да нам врате наду у промену

система, пробудивши целу Србију. Сада у Србији има близу милион грађана који јавно иступају против режима. То значи да има бар још милион и више, оних који то мисле тајно. Свима је јасно да је створен општенародни бунт, који броји неколико милиона људи. И сви очекују само једно. А то је да Вучић да изборе.

Међутим, не смемо дозвлити да нам се деси опет замена једних политичара опште праксе

са другим политичарима опште праксе. Страначки прваци са купљеним дипломама, без икаквог образовања, без икаквог радног искуства не смеју се више никада бирати за носиоце друштвено – политичког таласа.

Потребно је да се што пре обелодане имена носилаца струке, који имају знање и огромно

искуство. Индустријалци, привредници, пољопривредници, научни радници, радници у култури никада више не смеју играти на карту политичара опште струке. Мора се чути глас струке и искуства. То очекујем и од наших студената да овај период летњег затишја пред коначни обрачун са режимом, пораде на таквим одлукама и подрже формирање опште друштвеног фронта предвођеног искусним и стручним родољубима. Србију неће у 21 век одвести испразни

теоретичари, и скупштински демагози, него људи од струке и искуства.

Као индустријалац, са годинама искуства иза себе, али и као родитељ који је одшколовао

два студента и стипендирао многу другу децу, знам колику су жртву поднели студенти и њихови родитељи и више никада не смемо дозволити да нас обману политичари опште праксе.

Време је да пошаљемо сигнал да је Србија спремна за ново доба.