Поводом Међународног дана особа са инвалидитетом, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања изјавио је да се само одговорним приступом и посвећеношћу може допринети укључивању особа са инвалидитетом у све сегменте живота, посебно у процес рада, те да је задатак државе да унапреди њихов положај у друштву и услове за запошљавање.

У складу са наведеним Нова – Да се струка пита указује на крупне недостатке у виду недоречености и противречности нашег Закона о раду када су у питању запослене особе са инвалидитетом, а које, штавише, Закон о раду ставља у појединим случајевима у неповољнији положај у односу на остале запослене.

У важећем Закону о раду предвиђено је да ако послодавац не може запосленој особи са инвалидитетом да обезбеди одговарајући посао та особа се сматра вишком запослених, те му као таквом може престати радни однос, а што је потпуно противречно и одудара од одредбе из члана 101 Закона о раду у којој је прописано да је послодавац дужан да обезбеди обаваљање послова особи са инвалидитетом у складу са њеном радном способношћу.

Према томе, ако је послодавац по слову закона дужан да запосленој особи са инвалидитетом обезбеди одговарајући посао, онда је одредба по којој послодавац може особи са инвалидитетом дати отказ уговора о раду и прогласити је вишком запослених, ако не може да му обезбеди одговарајући посао, потпуно противречна установљеној дужности послодавца да запосленој особи са инвалидитетом обезбеди одговарајући посао, јер наведено Закон о раду није нормирао као могућност послодавца већ као његову дужност, те је овакво законско решење потпуно правно неприхватљиво и представља својеврсну правну антиномију која је неодржива.

Послодавци се морају максимално подстаћи да преместе особу са инвалидитетом на одговарајући посао, а не да им се дозвољавају начини како да се запослених особа са инвалидитетом што лакше ослободе, јер није довољно да држава стимулише запошљавање лица са инвалидидтетом, а по истом принципу не стимулише послодавце да очувају запослене особе са инвалидитетом у радном односу.

Наш Закон о раду предвиђа још један парадокс када су у питању особе са инвалидитетом, а који се огледа у чињеници да су особе са инвалидитетом, када су у питању вишкови запослених, стављени у неповољнији положај од осталих запослених.

Наиме, код вишкова запослених након престанка радног односа, на истим пословима на којима су та лица проглашена вишком, послодавац не може да запосли друго лице у року од три месеца од дана престанка радног односа, осим ако је у питању особа са инвалидитетом коме је дао отказ као вишку запослених, у ком случају та забрана запошљавања не важи.

У конкретном случају дискриминисани су инвалиди са преосталом радном способношћу, јер немају исте шансе у истој ситуацији као и други запослени који су вишак, а који би се могли вратити на посао код истог послодавца, чак са приоритетним правом запослења, ако се таква потреба укаже.

Нова – Да се струка пита залаже се за измене Закона о раду у погледу заштите права особа са инвалидитетом, а којим изменама ће се особе са инвалидитетом и у овом погледу ставити у равноправан положај са осталим запосленима и којима ће се заштита особа са инвалидитетом остваривати на потпун, свеобухватан и усклађен начин, а могућности злоупотребе закона према тим лицима елиминисати или свести на најмању могућу меру.

Адвокат Милан Ђурић, члан Правног савета Нове Д2СП