Протекле недеље сведочили смо сцени насиља која се догодила у Техничкој школи у Трстенику, када је ученик професорици измакао столицу на којој је седела, уз смех и снимање наведеног догађаја мобилним телефоном од стране других ученика.

Наведена сцена потресла је јавност у нашој земљи, реаговале су саопштењима надлежне институције, а на крају и сам министар просвете, углавном стандардним флоскулама и општим местима на које смо навикли.

Међутим, овакве сцене насиља над професорима од стране ученика, као и сцене вршњачког насиља, све су учесталије у нашим школама, узеле су маха и дешавају се континуирано, само што већина њих не заврши у јавности.

Јавност је већ заборавила сцене насиља које су се догађале у нашим школама у ранијем периоду, као што је шамарање професорице од стране ученика 2016. године у Младеновцу, затим насиље у Техничкој школи за дизајн коже у Београду, када је једна ученица брутално претукла другу ученицу или стравично насиље у Пољопривредној школи у Врању, када је један ученик ударао песницом другог ученика и терао га да удара главом у школску клупу, док је другом ученику затегао конопац око врата.

Када бисмо кренули да набрајамо, само у протеклих пар година, не бисмо могли да се сетимо и да ставимо на папир све бруталне сцене насиља из наших школа које су угледале светлост дана у јавности, а да не говоримо о насиљу које се свакодневно догађа, а које у јавности никада не буде објављено.

На крају сви овакви догађаји остану без било каквог епилога, а они који су насиље учинили за то не сносе готово никакву врсту санкције и изнова настављају са истим понашањем и спирала насиља се понавља док установе и ресорно министарство, као по обичају, пишу саопштења.

Све ово је последица дугогодишње погрешне политике која се води у нашем васпитно-образовном систему, а која се манифестује потпуним развлашћивањем професора који више у односу на ученике немају на располагању било какве механизме којима би могли да утичу на њихово понашање, као и укидање сваког вида санкција према ученицима-насилницима.

Насилници су заштићени, професори немају на располагању ниједан начин да се томе одупру нити да заштите друге ученике који су жртве насиља, школе формирају тимове за борбу против насиља који не дају апсолутно никакав резултат, институције реагују флоскулама и општим местима, па су жртве насиља изложене тешком психичком стању због безизлазне ситуације у којој се налазе, а која некада резултира и самоубиством (познати трагични случај самоубиства Алексе Јанковића 2011. године за који никада нико није одговарао нити од запослених у школи нити од ученика који су га злостављали).

Наравно, напред наведено је повезано и са погрешним системом вредности који се у нашем друштву промовише, затровним јавним простором и афирмацијом садржаја који су у највећој мери садржаји експлицитног насиља, криминала и шунда.

Морамо да као друштво много више пажње посветимо младима, да промовишемо садржаје и политику која ће код њих стварати осећаје емпатије, разумевања и солидарности, те да наше младе много више слушамо, разумемо и са њима разговарамо.

Популарно назван „Алексин закон“, предвиђао је нешто строже санкције према ученицима који изврше насиље, али и према одговорнима у школама који би такво насиље заташкавали, међутим наведена решења у том делу из предлога закона нису инкорпорисана.

Постојећа законска решења и дисциплинске и васпитне мере у нашем правном систему су недовољне, неделотворне и неадекватно усмерене, те за све ове године њихове примене нису дале готово никакве резултате.

Морамо просветним радницима вратити законске могућности да могу да врше једну од својих главних улога – васпитну улогу – и вратити им достојанство професије која је некада била једна од најугледнијих и најпоштованијих професија у друштву.

Нова – Да се струка пита залаже се за темељну реформу образовног система кроз детаљне измене и допуне постојећих прописа и доношење нових прописа у овој области, којима ће се створити услови за квалитетно и делотворно васпитање младих, сузбијање насиља у школама, али и утицати на оне садржаје који се у медијима пласирају младима, а који негативно утичу на развој њихове личности и васпитање.

Адвокат Милан Ђурић, члан Правног савета Нове Д2СП