Председник Нове – Да се струка пита Владимир Ковачевић каже да би његова партија на предстојећим изборима могла да буде партнер странкама које су окупљене око Србије против насиља и Договора за победу, са којима има компатибилне економске програме. Ковачевић, један од ретких индустријалаца у српској политици и успешан бизнисмен, наводи да српска економија мора бити у фокусу, а да економски програм Нове – Да се струка пита нуди осећај сигурности и унапређење животног стандарда. Оцењује и да закони гуше српску индустрију и да полако, уместо да градимо, губимо економски интегритет, истичући да је српско друштво дубоко увознички зависно, да се инфлација не претиче дизањем плата и да морамо да се окренемо производњи робе која нам је потребна. Ковачевић каже и да европски пут Србије за њих недвосмислен и неупитан, те да су Запад и ЕУ део нашег живота.

Aутор текста: Ивана Петронијевић Терзић

Председник Нове – Да се струка пита Владимир Ковачевић каже да би његова странка на предстојећим изборима могла да буде партнер странкама које су окупљене око Србије против насиља и Договора за победу, додајући да је било разговора, али да финални договор до сада није постигнут.

Ковачевић је у емисији “Пола сата Демостата” навео да, према испитивањима јавног мњења у које је имао увид, странке Драгана Ђиласа и Мирослава Алексића највише уливају поверење на предстојећим изборима, па је тако природно да они буду предводници опозиције, а Нова – Да се струка пита има компатибилне програме и са ове две организације, као и са онима које они око себе окупљају.

– Њихови економски програми се готово не разликују од нашег – рекао је Ковачевић.

Кад је реч о колонама, Ковачевић наводи да су грађани ти који треба да пресуде шта је најприхватљивије за њих, а да ће се Нова – да се струка пита уклопити у једну, две или три колоне.

На питање да ли је разговарао о сарадњи са организацијама које спомиње, Ковачевић одговара потврдно, али додаје да никакав споразум још није направљен.

– Не кријемо да смо разговарали и ми. Никакав финални споразум није направљен, све је још отворена књига и даље су отворена питања – рекао је Ковачевић.

Он истиче да странке треба да буду компатибилне кад је у питању економија, а да ће јавност о финалном договору бити информисана у наредним данима и седмицама.

– Ја морам да пошаљем јасну поруку бирачима – уколико буде опција да гласате или видите у групацији Нову – Да се струка пита, будите сигурни да економски програм који ми предлажемо буди осећај сигурности и унапређење стандарда живљења свих грађана – наводи Ковачевић.

Каже да води странку тако да она буде комплементарна са свим другим странкама које прихватају значај и важност њиховог економског програма.

Ковачевић наглашава да је фокус деловања Нове – Да се струка пита побољшање животног стандарда грађана, које се најбоље одсликава кроз економију и реформу здравственог система, што су области где су чланови странке, како каже њен председник, потпуно компетентни.

Говорећи о најважнијим деловима програма Нове – Да се струка пита, Ковачевић наводи да та странка има низ конкретних мера за побољшање животног стандарда грађана Србије, а као пример истиче да би плата у Србији могла да порасте за бар 30 одсто “преко ноћи”.

Грађани не знају да послодавци дају 60 одсто на основицу, запослени немају осећај да 60 одсто своје зараде дају држави, мораћемо да питамо државу шта грађани добијају за тих 60 одсто… Залажемо се да та основица коју дају послодваци држави буде нижа, да то буде 50 одсто. Ми можемо преко ноћи основицу да подигнемо на 60.000 динара са 50 одсто давања, а апсолутне вредности и приходи се за државу неће променити. И у једном и у другом случају ће држава добити апсолутни износ прихода за буџет, а да не буде угрожена, објашњава Ковачевић.

– Ситним креативним мерама ми преко ноћи са 48.000 првог дана можемо да подигнемо минималац на 60, а да нико није изугубио и сви су добили, сви су се помало одрекли, а држава није угрожена – навео је Ковачевић.

Он наводи да се инфлација не претиче дизањем плата и да то мора бити јасно.

– Држава стално прича о томе какве су плате у еврима биле некада а какве данас, суштина плате је шта се може купити, а не колика је. Ту мало држава подваљује – наводи Ковачевић.

Упитан о инфлацији и ценама у Србији, Ковачевић наводи да се цене не могу довести у нормалу преко ноћи, посебно не ако је друштво дубоко зависно од увоза, па му је једна рука у старту завезана.

– Да не причамо о томе да нисмо заштитили наше тржиште. Ми имамо картеле маркета који условљавају добављаче уместо да имамо закон који каже да минимум 50 одсто српских производа мора бити на полицама маркета у Србији. Ви ако хоћете да погледате било који маркет у Србији, не знам да ли имате 20 одсто српских производа – навео је он.

Он истиче да закони гуше српску индустрију и да полако, уместо да градимо, губимо економски интегритет.

Објашњава да је Србија концептуално одустала од економског интегритета, који никада није ни имала, и да није самостална у односу на Европску унију и цео свет.

– Нисмо стекли економску стабилност, јер нисмо разумели значај економског патриотизма – наводи Ковачевић.

Он наводи да је српско друштво увознички зависно друштво и да више од 50 одсто прихода у буџету остварује наплатом ПДВ и царина на граници, те да пола потреба у свакодневном животу покрива роба из иностранства.

– Ми морамо полако да субституишемо све што увозимо и изградимо ту врсту наменске индустрије која омогућава да стекнемо самосталност – навео је Ковачевић.

Упитан колико времена је потребно за то, Ковачевић одговара да је за једну фабрику потребно између три и пет година за израдњу и да је то време које је потребно за стицање онога што годинама и деценијама нисмо успели.

Ковачевић каже и да је један од највећих проблема то што се Србија обилато задужује и додаје да се СНС од момента кад је дошла на власт годишње задуживала просечно 2,2 милијарде евра, истичући да је то огроман терет на леђима грађана и да се стандард грађана не гради на кредитима, већ на сопственим производним капацитетима.

Наводи и да су услови живота неповољни за младе људе, додајући да се годишње из Србије исељава 50.000 младих у просеку, а ове године по проценама и до 75.000, те да због тога фокус у држави мора бити економија.

Говорећи о пољопривреди, Ковачевић наводи да је држава сточаре ставила у неповољни положај и да је више од 50 одсто сточног фонда урушено лошим вођењем.

– Ратарство је имало светле тачке, а сточарство је као пасторче – наводи он.

Он истиче да је основни проблем што се не сагледава на ваљан начин утицај ГМО житарица у односу на потенцијалне приносе, наводећи неколико парадокса – између осталог то што се Србија одрекла ГМО житарица које дају веће приходе, мислећи добро својој деци, али да не помаже српском сељаку да буде у повољнијем положају у односу на сточаре у ЕУ, који користе ГМО житарице.

Други парадокс је да смо се одрекли ГМО житарица, али да купујемо месо животиња из ЕУ које су гајене тим житарицама и тако додатно урушавамо положај сељака, каже Ковачевић.

Он наводи да село мора бити актрактивније за живот, како би се млади људи вратили да ту живе и зарађују.

Ковачевић такође има став да лекари не би требало да буду министри здравља и директори домова здравља и клиничких центара, будући да кроз школовање нису учили законе о јавним набавкама, менаџерске вештине, већ да треба да се врате својој професији.

Како наводи, лекари, који су се у Србији школовали бесплатно, треба да кроз своје службовање “врате” држави бесплатно школовање, посебно због већ хроничног недостатка лекара.

– Да позовемо лекаре и замолимо их да се врате својој професији. Лекари треба да раде оно за шта су обучавани, а менаџери послове руковођења, јер је министровање најмање лекарски посао – наводи Ковачевић.

На питање како подићи плате у медицини и просвети, Ковачевић наводи да је држава пре свега пала на образовању и да сад трпимо логичне последице.

– Морамо вратити образовање на ниво какав смо имали, а треба се угледати на иностранство – наводи он и додаје да Србија мора да врати у земљу младе људе који су завршили високе школе.

Он истиче да у Србији морамо да баштинимо искуство како бисмо дошли до циљаних ефеката.

Упитан да ли би грађани који припадају социјалним групама које сада од државе повремено добијају додатни новац, попут пензионера, мајки, омладине, требало да размишљају да ли ће то бити укинуто ако на власт дођу неке нове политичке снаге, Ковачевић одговара одрично и каже да ће и нови ешалон политичара радити на томе да унапређује стандард живљења, као основни стил и приступ који треба да гаје.

– Помоћ угроженим социјалним структурама треба наставити, али изворе финансирања треба тражити из реалног живота, а не да се задужујемо и тај новац користимо и доживљавамо као свој, да га онда делимо и бацамо из хеликоптера, па ко га ухвати. Мора постојати систем. Нико не треба да се секира. Нити је карактеристика само претходне власти да води рачуна о угроженим социјалним структурама и пензионерима. Ми ћемо наставити, али на потпуно одржив начин – рекао је Ковачевић.

Он оцењује и да је ова власт кренула од рестриктивних домаћинских мера на почетку свог мандата, да би данас дошла у ултрапопулизам.

Нико не би желео да изгуби део територије

Упитан како види питање решавање кризе на Косову и да ли може наћи неке економске параметре који би утицали на решавање овог проблема, Ковачевић наводи да пре свега млади људи не би требало да буду опхрвани наслеђем, већ да треба да се ради на кретању људи, дизању стандрда и са једне и са друге стране.

– Ја припадам ешалону политичара који ствари не гурају под тепих – рекао је Ковачевић.

Упоредивши косовски проблем са проблемима који се дешавају у породицама, Ковачевић наводи да, као и у породици, генерација која одлази треба да решава проблеме, а не да их оставља наредним.

Запад и ЕУ је део нашег живота, то је правац који није упитан

Говорећи о европском путу Србије, Ковачевић наводи да Срби као народ баштине, по његовом уверењу, 70 одсто вредности ЕУ и да је наш пут – европски пут.

– Код нас у партији коју предводим, то је недвосмислено. Запад и ЕУ је део нашег живота и то је правац који није упитан – наводи Ковачевић.

Каже и да је питање односа са ЕУ комплексно и да га морамо решити, како не би остала епска љубав, никад остварена.

– Кад одете у иностранство, када не знам да објасним где је Србија, ми кажемо – close to Italy (близу Италије). То је добра одредница. Ми смо Европљани, ја себе доживљавам као Европљанина – рекао је Ковачевић.

На констатацију да Демостатова испитивања јавног мњења показују да грађани сматрају да је слоган Нове – Да се струка пита један од најбољих на српском политичком тржишту и питање шта он заправо значи у реалној политици, Ковачевић наводи да свим грађанима – гласачима СНС, опозиције, као и апстинентима, недостаје струка у свим сферама живота.

– По нама, по индустријалцима И људима који су опрхванми идејом да направе помак на боље у овој држави и економији, нама је то питање есенцијално, не можете помицати ствари на боље ако немате стручне људе – рекао је Ковачевић.