Већ више од шест месеци износим чињенице у јавност које се тичу живота и рада сељака. Мало ко се из државе на њих освртао, да сеоско домаћинство и пољопривреднике заштити.

Преполовљен је сточни фонд Србије, млеко и месо увозимо, житарице нудимо да откупимо по цени која прави губитке пољопривредницима – коју поруку онда дајемо онима који желе да остану у Србији?

Интерес државе је да нема протеста, противљења и халабуке. Да разједини уобличене интересе пољопривредника, распарча их по групама, позове на преговоре, обећа, „замаже очи“ и да од тога не буде ништа или готово ништа.

Све су то пољопривредници допуштали и на манипулацију пристајали.

Питао сам се само докле ће тако? Пошто много радног искуства иза мене има, како се ближимо јесењим данима, сигуран сам гужве ће бити.

До сада је пракса показала да у свим областима где држава има додир са реалним сектором и производњом настаје хаос. Зашто? Јер пре тога, ти који преговарају са реалним сектором, никада ништа значајно нису радили.

Нова странка – Да се струка пита подржава истрајност пољопривредника ка коначном уређењу услова под којима раде. Нека се држава, макар једном у животу, заузме за откуп пољопривредних производа по поштеним ценама. Евентуалну разлику откупне цене која прави штету да покрије буџетским средствима.

Инструменти робних резерви нису мали, зато и постоје и томе служе, да се њима управља кад је криза.

Владимир Ковачевић, председник Нове странке – Да се струка пита