Председнику Александру Вучићу не треба помагати у спољној политици Србије. Непотребна је помоћ било парламентарне или ванпарламентарне опозиције. Увек је сам одлучивао, па не видим зашто би сада то било другачије. Грађани су већ довољно опхрвани својим многобројним проблемима.

Једино је председник Вучић на председничким изборима, на којима је победио, имао све релевантне чињенице на располагању пре него што се определио да буде кандидат за то најважније место у држави.

Имао је до реизбора више од десет година да прикупи све податке и чињенице и да прати ток спољне политике која утиче на статус Србије и свих њених грађана, укључујући и Србе који живе на Косову.

За све остале који су се препоручивали грађанима Србије за место председника државе би се могло рећи: Зашто си се гурао тамо где ти није место?

Овако, имамо човека на месту председника државе који је тачно знао шта ради јер је тај посао и раније обављао. Зато, да ли Русија или Америка, или можда ЕУ – то је његов посао.

Као ванпарламентарна партија, предлажемо председнику да једино неће погрешити ако инсистира на пријему Србије у Европску унију без икаквог даљњег условљавања, јер су њени грађани то заслужили након више од 20 година епске, а неузвраћене, љубави Срба ка европејцима.

Редослед потеза треба да буде такав да тек након пријема Србије у ЕУ треба разматрати позицију Косова у односу на циљеве притисака којима смо као држава изложени.

Наш народ каже „на мукама се познају јунаци“, па тако ваљда треба гледати сада и на позицију председника државе Србије.

Дуго су карте у спољној политици Србије ишле наруку, сад више не иду, а само великим талентом и филигранским потезима се могу пронаћи прави путеви који грађани очекују од свог председника.

Владимир Ковачевић, председник Нове Д2СП