„На Торлаку се више не производи спутњик В вакцина“, каже за „Нову економију“ доктор фармацеутских наука и чланица Председништва Нове – Да се струка пита Стана Бекчић, која је била и запослена у Торлаку до 2015. године.

Како објашњава Бекчић, у Торлаку је вакцина пуњена, што је такође део производње.

– Паковање може да буде примарно и секундарно. Секундарно је само када се налепи етикета и упакује у кутију са упутством за пацијента, а примарном паковање подразумева и пуњење. С обзиром на то да смо имали прилике да видимо и бочице на Торлаку, извесно је да је он радио примарно паковање – каже она.

За ову врсту производње, Торлак је морао да добије ГМП сертификат након што инспекција Министарства здравља провери испуњеност услова на терену.

Након тога, вакцина се региструје у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС).

Према тренутно доступним подацима, спутњик В вакцина из Торлака је 2021. године регистрована у АЛИМС-у и има дозволу за промет. Оно што је неуобичајено је да је дозвола добијена за наредних 50 година, до 2071. године. Ова решења углавном се, каже Бекчић, издају на пет или мање година.

– Прво сам помислила да је у питању грешка, али вероватно постоји неки разлог због кога су то ставили, мада то није ни по једном закону и правилнику који дефинише ову област – додаје она.

На сајту АЛИМС-а за ову вакцину не постоје одобрени ни сажетак карактеристика лека, ни упутство за пацијента, нити текст за спољно и унутрашње паковање, већ на сајту пише да је „у припреми“.

– То такође није уобичајено за било који лек, да се регистрација обави, а да сажетак карактеристика лека и упутство за пацијента АЛИМС још увек није одобрила. Тако да и то баца сенку сумње на цео тај поступак који је вођен у вези са регистрацијом – каже Бекчић.

На питање да ли би опрема и материјал који су набављени за потребе производње спутњика В, која је прекинута, могли да се искористе у даљем раду Торлака, Бекчић каже да би део опреме свакако могао да се искористи убудуће, али да набављена примарна амбалажа не може бити искоришћена.

Производња вакцина није само опрема јер се, додаје она, ради о комплексном процесу.

– Машине које су набављене су значајни комади опреме и они могу да се искористе за неку другу производњу. То није спорно, али је спорно што неће имати ко да ради. Фале људи, фале стручњаци, који су махом отишли… – истиче Бекчић.

Бекчић оцењује да је потребно донети стратешку одлуку о томе у коју производњу вакцина треба улагати и које су од стратешког интереса за Србију.

– Некада то није ни финансијска ствар, него је ствар сигурности. Некада производња вакцина није финансијски исплатива, али је веома значајно да држава има свог националног произвођача вакцина. То је велики капитал – каже Бекчић.

Некада производња вакцина није финансијски исплатива, али је веома значајно да држава има свог националног произвођача вакцина.

Торлак је добио прилику да ради и на развоју иновативне РНК технологије, када је СЗО у мају 2022. године донео одлуку да тај институт буде носилац ове врсте технологија у Србији.

– То може бити добра прилика за научнике, али је питање колико има простора за производњу – оцењује Бекчић.

Она појашњава да треба обазриво улазити у пројекте, нарочито када вам и „елементарна производња измиче из руку“.

– Раније, када је био актуелан пројекат за производњу вакцина против грипа који је и СЗО подржала, почетком двехиљадитих, било је замишљено да се прво ради на вакцини против грипа, а да се у случају пандемије, што се догодило 2020. године, произведе пандемијска вакцина. Али, ми нисмо ни вакцину за грип произвели како треба, јер Торлак не производи четворовалентну вакцину која је најсавременија, а није ни за популацију млађу од 18 година, ни старију од 65 година, нити за труднице, а производња пандемијске вакцине није ни близу – закључује Бекчић.