U okviru Demostatovog serijala „Da pitamo partije“, strankama i koalicijama koje učestvuju u izbornoj „trci“ u glavnom gradu postavili smo sledeća pitanja:

1) Kako biste rešili problem saobraćajnih gužvi u Beogradu, naročito na sledećim „spornim tačkama“ – na Autokomandi, Brankovom mostu, Gazeli, u Kneza Miloša, na Slaviji, Bulevaru kralja Aleksandra, Novom Beogradu. Šta je glavni uzrok gužvi? Da li je moguće to rešiti, na koji način i u kojem roku?

2) Da li je moguće rešiti problem aerozagađenja u Beogradu – kako, i u kojem roku?

3) Da li je moguće rešiti problem parkiranja u Beogradu – kako, i u kojem roku?

4) Da li je moguće rešiti problem vrtića u Beogradu – kako i u kojem roku (činjenica je da za dosta dece nema mesta u državnim vrtićima a za boravak dece u mnogim privatnim vrtićima Grad daje refundacije, ali postoje i nedoumice kako će to pitanje biti rešeno – privatni vrtići su uglavnom nezadovoljni aktuelnim predlogom Grada da na njihov račun budu uplaćivana novčana sredstva)?

5) Da li je moguće rešiti problem gradskog prevoza u Beogradu – kako, i u kojem roku?

Da pitamo partije – lista „Srbija na Zapadu – Zoran Vuletić – Nemanja Milošević – Da se struka pita – Vladimir Kovačević“

Saobraćajne gužve

Mi, praktično, treba da doprojektujemo postojeće planove za izgradnju metroa, izgradnjom lakog nadzemnog metroa koji bi bio komplementaran sa planovima koje već imamo, diversifikacija saobraćaja i transporta je nešto što Beogradu treba, poručuje Vladimir Kovačević, kandidat za gradonačelnika Beograda liste „Srbija na Zapadu – Zoran Vuletić – Nemanja Milošević – Da se struka pita – Vladimir Kovačević“.

Naš sagovornik ističe da mi već dugo godina zanemarujemo šinski transport.

– Zaista je lako napraviti nadzemni metro. U kratkom roku se može to realizovati, za ne više od 24 meseca. Na stubovima se to podigne, recimo da su to neka tri-četiri metra, sličan projekat imamo maltene realizovan na Novom Beogradu i tako se penjemo liftom na platforme već sada i transportujemo se od Novog Beograda, praktično, do Novog Sada. Ta model treba primeniti i širom grada Beograda – precizira Kovačević.

Sagovornik Demostata naglašava da ne postoji čarobni štapić koji bi nagomilane probleme u odvijanju saobraćaja u gradu Beogradu trenutno rešio, ali ukoliko se dobro odrade strateški ciljevi, onda se i sprovedu odluke koje bi dovele do tih rešenja.

– Sigurno je jedan od problema broj registrovanih vozila na BG table, odnosno, stepen motorizacije. Porast stepena motorizacije nije pratila odgovarajuća saobraćajna politika, odnosno, nije se postojeća mreža saobraćajnica adekvatno širila. Prvi korak bi bio sagledavanje problema, odnosno, gde postoje uska grla (neka ste i spomenuli). Na Slaviji je, na primer, urađena kompletna rekonstrukcija, taj deo grada je bio mesecima blokiran, bez nekih većih efekata na učesnike u saobraćaju (specijalno na pešačke tokove). Sigurno bi jedno od rešenja moglo da bude da se neki od saobraćajnih tokova deniveliše (spusti pod zemlju), što je I realno i bilo izvodljivo – ukazuje on.

Kako dodaje: „Svi smo svedoci da na Brankovom mostu u vreme saobraćajnih vrškova jedna traka, zapravo smer od Novog Beograda, ostane blokirana od vozila koja idu levo. Pre desetak godina to skretanje za levo je bilo ukinuto. Vozači koji su hteli da idu sa Brankovog mosta u Pop Lukinu su u desnom skretanju ulazili u Crnogorsku ulicu, i iz nje preko Karađorđeve do Tadeuša Koščuškog. Naglašavam, sve u desnom skretanju (na svakom ukrštanju uslovni signal za desno), bez ometanja vozila iz suprotnog toka. Sad to više nije moguće, ta mera bi sigurno doprinela smanjenju gužvi na Brankovom mostu“.

Kada je reč o kratkoročnim merama, „koje bi mogle da se primene momentalno, a ne koštaju mnogo“, Kovačević predlaže sledeće:

1. Nastavljanje sa politikom kružnih raskrsnica, gde god je to moguće. (Na primer, raskrsnica ulica Studentska-Marije Bursać, tu su svakodnevno saobraćajni kolapsi);

2. Gde god je moguće, a ima potrebe produžiti niše za leva skretanja (najbolji primer koliko to može da napravi saobraćajni čep su svakodnevne gužve na Novom novosadskom putu, kod skretanja za Altinu, Plave horizonte). Tu se tačno vidi da vozači koji hoće da skrenu levo u nišu, a ne mogu, blokiraju traku za pravo. Tako da u svakom vršnom ciklusu kapacitet prilaza raskrsnice je umanjen za jednu saobraćajnu traku;

3. Takođe, jedna od mera bilo bi redukovanje broja saobraćajnih znakova u skladu sa zakonom o bezbednosti saobraćaja. Nepotrebno je postavljena ’’đungla’’ od znakova, tako da vozači od šume znakova više i ne postupaju u skladu sa njihovim značenjem.

Takođe, Kovačević navodi sledeće srednjoročne mere:

1. Denivelisanja ukrštanja, odnosno, izrada studije, gde postoji potreba (saobraćajne gužve), a ima građevinskih mogućnosti da se razdvoje konfiktni tokovi. (Primer: nastavak Ugrinovačke ulice prema naselju Altina iznad Novosadske ulice bi znatno olakšao život građanima u tom delu grada);

2. Napraviti studiju javnog gradskog prevoza sa jasnim ciljevima te studije, a to je ubrzanje javnog gradskog prevoza sa posebnim osvrtom na tramvajski saobraćaj. Sigurno bi jedna od mera za ubrzanje tramvaja bila i denivelisanje tramvajske pruge od saobraćajnica za putnički saobraćaj. (Zamislite ulicu, na primer, Jurija Gagarina gde tramvaji nemaju konflikt sa vozilima koja dalaze iz ulice Omladinskih brigada. Zamislite situaciju da je najbrži način da se stigne od ulice dr Ivana Ribara do ulice Mihajla Pupina korišćenjem tramvaja. I ako bi mogli da zamislimo tramvajski most ispod, ili pored Brankovog mosta da podzemno dolazi do Trga Republike, to bi baš bila revolucija u javnom prevozu koja sigurno višestruko manje košta od linije metroa ka Makišu, a koristi za najveću opštinu u Srbiji bile bi ogromne.

Kovačević kritikuje rešenje koje je sadašnja gradska vlast primenila u Višnjičkoj ulici.

– Ako na trenutak zamislimo da je sadašnja vlast umesto što je u Višnjičkoj ulici proširila saobraćajnicu na uštrb razdelnog ostrva, uradila tramvajsku prugu duž te ulice sa skretanjem u Mirijevski bulevar sve do Mirijeva (dokle je građevinski moguće). A tamo pokretnim stepenicama omogućila građanima iz Mirijeva da koriste taj tramvaj, korist bi bila i za građane Višnjice i Mirijeva – ukazuje sagovornik Demostata.

Aerozagađenje

Vladimir Kovačević problem aerozagađenja komentariše iz ugla nekoga ko je osnovao nekoliko fabrika lekova.

– Kod fabrika lekova jako je važna kontrola vazduha, izmena vazduha, vlažnosti i proizvodnja lekova u takozvanim „belim sobama“. Dakle, povlačim paralelu jer u toj oblasti imam izvesno iskustvo. To se sve rešava filterima. Dakle, prvo moramo smanjiti aerozagađenje time što ćemo zastarele kotlove zameniti onim koji to nisu i dodatno zaštititi vazduh koi nam je neophodan za zdrav život filterima koji imaju svoj vremenski resurs. Taj vremenski resurs mora da se prati i da se fiteri blagovremeno zamenjuju – objašnjava Kovačević.

Parkiranje

Vladimir Kovačević napominje da „problem parkiranja nije moguće rešiti jednim potezom, moguće su kratkoročno mere vezane za cenovnu politiku parkiranja, i zonsku. Beogradu sa ovako razvijenom mrežom javnih gradskih saobraćajnica, javnim prevozom, navikama vozača (u vozilu samo jedan putnik-vozač) sigurno nedostaju parking garaže, gde i koliko je predmet saobraćajne studije. Više studija na tu temu je i urađeno, izvedba rezultata studija je bila slaba“.

– Treba iskopati rupe na svim mestima gde su značajni parkovi grada Beograda, pa napraviti na njihovim mestima garaže, a onda vratiti parkove tako što će na krovovima tih garaža biti kreirani još lepši parkovi nego što su bili ranije. Na taj način ćemo izmestiti automobile u parkirališta koja su pod zemljom i rešiti se rugla na ulicama grada Beograda – navodi Kovačević.

Vrtići

Sagovornik Demostata ocenjuje da je „potpuno neverovatno da usred bele kuge koju imamo, mi, zapravo, imamo problem s vrtićima“.

– Mi nikako nismo smeli da dopustimo da imamo taj problem i to mora da bude jedan od osnovnih zadataka naredne vlasti, da se to pitanje nikada više ne ponovi. Nema tu nejasnih stvari – vrtići moraju da se grade, stari da se osavremenjavaju, a u međuvremenu, zaista treba dati adekvatnu apanažu privatnim vrtićima da oni ne budu nezadovoljni dok ne izgradimo državne vrtiće, njihov resurs će biti privremenog karaktera i treba ga tako shvatiti. Dakle, privatnim vrtićima treba dati onoliko sredstava kojima će biti zadovoljni. Ne sme da postoji problem vrtića u gradu Beogradu niti bilo gde u Srbiji usled bele kuge koja postoji – smatra Kovačević.

Gradski prevoz

Vladimir Kovačević ukazuje da je potrebna diversifikacija saobraćaja kako bi GSP bolje funkcionisao.

– Dakle, potrebna je komplementarnost, kao i doprojekovanje lakog metroa, koji bi bio na betonskim stubovima i povezao delove grada, a ponajviše prigradska naselja sa primarnim, sekundarnim i tercijarnim delovima, gde bi građani mogli u kratkom roku da dobiju sve što ne mogu da dobiju u svojim prigradskim naseljima. To bi moglo da bude realizovano u roku kraćem od 24 meseca, ukoliko to sprovode utrenirani ljudi, poput industrijalaca, koji su takve projekte ili neke slične u svom u svom životu toliko puta već radili – zaključuje Kovačević.

Autor teksta: Marija Stojanović | Demostat | Beograd